OSNOVNO O BASTARDU

“Moda ukrštanja štiglica sa kanarincima, srodnim zebama iz Evrope, Južne i Severne Amerike, Azije, pa i nekim zebama iz Afrike, traje jedan poduži vremenski period. Dobijeni melezi iz ovakvih parenja su najčešće neplodne ptice(bastardi ili hibridi), ali veoma interesantnog, unikatnog izgleda i izložbeno veoma vredni primerci. U ranijem vremenskom periodu sama ukrštanja različitih vrsta i dobijanje hibrida nije bio nimalo lak posao za odgajivače, kako zbog nedostatka adekvatne hrane, tako i zbog najčešćeg korišćenja štiglica ulovljenih u prirodi kojima je bio potreban poduži period adaptacije na volijeru. Pri ocenjivanju bastarda štiglica bitan udeo je imao stepen komplikovanosti ukrštanja vrsta, jer je na primer mnogo lakše bilo ukrstiti štiglica sa kanarinkom, nego recimo sa ženkom evropske zimovke. Danas su ti faktori gotovo sporedni u zemljama sa razvijenom avikulturom jer se štiglici već više godina razmnožavaju u kavezu, selekcionisane su mnoge mutacije(smedja. ahat, pastel, žuta, belogrla, satine, izabel, albino, lutino, beloglava, bela crnooka, opal, feo, eumo i neke kombinacije izmedju njih) i upoznata pravila njihovog nasledjivanja, tako da se već naziru koraci koji vode ka domestifikaciji štiglica. Naravno da je razmnožavanje i ukrštanje ptica proizvedenih u volijeri mnogo jednostavnije nego sa početnim štiglicama iz prirode, a sada kada je to takoreći prevazi|eno javlja se mnoštvo novih trendova i zahteva koji se moraju pratiti. Mnoštvo dobijenih mutacija štiglica otvorilo je nove mogućnosti koje se sve više koriste i primenjuju pri bastardiranju, a ponajviše u Italiji, Belgiji, Francuskoj, Holandiji, Španiji i Nemačkoj. Pri bastardiranju štiglica mutirane boje sa kanarincima boje trend je da to budu kanarinci iste ili srodne mutacije, ne bi li se dobili i hibridi u nekoj od mutacija(recimo satine, feo, opal itd.). Ovakvi hibridi su hit na zadnjim svetskom prvenstvima ptica, a njihovo ocenjivanje se odvija u posebnim sekcijama za mutacije hibrida zeba Evrope – sekcija H2 smedja, ahat, izabel i dr. i sekcija H3 feo, satine i dr. Ukrštanja štiglica sa srodnim evropskim zebama, koja su vrlo popularna i uvek daju izuzetno atraktivne hibride, sve češće se usmeravaju na parenja istih mutacija, ako postoje za izabrane vrste koje se ukrštaju. Ovo garantuje dobijanje ionako atraktivnog meleza izme|u dve vrste još i u mutiranoj boji. Pored ovoga i neke zebe iz Južne Amerike koje se mogu ukrštati sa štiglicom su odgojene u podosta mutacija, kao na primer venecuelska cajzla i meksička zimovka, pa se i one koriste za ukrštanja sa štiglicima mutiranih boja i to slaganjem istih ili srodnih mutacija. Vidimo da su mogućnosti neiscrpne, a izgled unikatnih hibrida u nekoj od mutiranih boja deluje po malo i nestvarno.
Trgovina pticama u ekonomski razvijenim zemljama donosi ne mali profit, pa se nekim zakonskim aktima pokušavaju regulisati pravila za dozvoljena ukrštanja evropskih zeba. Cilj ovakvih zakona je da se strogo zabrane ukrštanja sa zebama ulovljenim u prirodi za najčešća parenja sa kanarincima. Bastardi štiglica i kanarinke su odlični pevači, lepo izgledaju i potražnja za njima je dosta velika naročito u Italiji, a i zemljama Zapadne Evrope. Ptice iz prirode su u normal boji i one sa kanarincima, bez obzira na boju, najčešće daju hibride u normal(klasičnoj) boji. Upravo za takve, nazovimo, hibride normal boje(neki ih nazivaju crno – smedji), postoje predlozi o zabrani trgovine i prenošenja preko granica u nekim zapadnoevropskim zemljama(Francuska). Ovo je po meni besmisleno ako su štiglici normal boje korišćeni za ukrštanja propisno alkirani( u neku ruku domestifikovani), a ovome se protive i naravno svi odgajivači evropskih zeba. Mnoge evropske zebe, pa i štiglici u normal boji su nosioci neke od mutacija i u razvoju mutiranih boja ih je neminovno koristiti. Mutirane boje su skoro uvek recesivno nasledne, a neretko i vezane za pol, pa je nemoguće od ptica u mutiranoj boji uvek dobiti bastarde samo u mutaciji, već se obavezno izlegu i hibridi normal boje. Sve ovo navodi na besmisao predloženog zakona i nepoznavanje materije od strane onih koji ga predlažu, a vidimo da se takvi slučjevi ne dešavaju samo kod nas, već i u razvijenim evropskim zemljama. Prave mere su stroga primena pravila koja zabranjuju lov evropskih zeba iz prirode i to je sasvim dovoljna i opravdana mera ako se sprovodi. To je regulisano i na svetskom nivou sa dve konvencije iz Vašingtona CE 338/97 i 1808/2001/, a na evropskom nivou konvencijom o zaštiti ptica donetoj u Bernu 10.02.1982. a proširenoj i dopunjenoj na Malti 23.02.2003. a tu je odlučeno da se do 31.12.2008. potpuno regulišu pravila o gajenju evropskih zeba i verovatno da neki stepen domestifikacije za njih. Pravila moraju biti takva da preciziraju potpuno šta je legalno pri odgoju evropskih zeba , etična ali i praktična za odgajivače. Francuzi su već krenuli u pravljenje nekih verovarnih šema nasledjivanja boja hibrida izmedju štiglica i kanarinaca, prezentovaću ih uz napomenu da su to šeme koje se još uvek proučavaju, a podelili su ih na mutacije koje su recesivno nasledne i vezane za pol, recesivne i slobodno nasledne i dominantne nevezane za pol.
1. štiglic M smedj X Kanarinka Ž smedja ili Kanarinac M smedj X štiglic Ž smedja daju 100% hibrida smedjih
2. štiglic M smedj X Kanarinka Ž ahat daju 50% hibrida M normala(smedje crnih) nosioca ahata i smedje(beznačajno zbog neplodnosti) i 50% hibrida Ž smedjih
3. Kanarinac M smedj Xštiglic Ž normal daju 50% hibrida M normala nosioca sme|e i 50% hibrida Ž smedjih
4. štiglic M opal X Kanarinka Ž opal ili Kanarinac M opal X štiglic Ž opal daju 100% hibrida opala
5. štiglic M nosioc opala X kanarinka Ž opal ili Kanarinac M nosioc opala X štiglic Ž opal daju 50% hibrida Mi Ž opal i 50% hibrida M i Ž normala nosioca opala
6. Podarci o ukrštanju dominantne i nevezane za pol žute mutacije štiglica sa kanrincima se pouzdano ne znaju ali se predpostavlja da bi uvek dali 50% hibrida M i Ž `utih i 50% hibrida M i Ž normala
Primeri 1. 2. i 3. se odnose na recesivne i mutacije štiglica vezane za pol, primeri 4. i 5. su predpostavke za dobijanje hibrida od mutacija štiglica koje su recesivne i slobodno nasledne, dok se primer 6. odnosi na dominantnu i nevezanu za pol mutaciju štiglica kakva je recimo žuta.
Napomenuto je i da se šareni bastardi mogu očekivati iz ukrštanja štiglica sa lipohrom ženkama kanarinki, ali ne uvek, a gotovo sigurno se dobijaju ako se za ukrštanja koristi bela crnooka mutacija štiglica, uz napomnu da je česta greška ovakvih bastarda nepotpuna maska.