OSNOVNO O KRSTOKLJUNU

Jedna od nasih najlepsih ali i nauci relativno manje poznatih ne do detalja istrazenih ptica.U porodici kojoj pripada Fringillidae ima pet podvrsta

-loxia pytyopsittacus
-loxia scotia
-loxia curvirostra podvrsta koja zivi i kod nas
-loxia leucoptera krila imaju bele tracice
-loxia megaplaga
Na pocetku dok opisujem ovu pticu prvo interesantno obelezjeje neobican kljun,gornji deo povijen kukast dok donji povijen udesno ili ulevo ima u prirodi ptica sa obe solucije.Tako formiran kljun je idealan za ono cime se hrani u prirodi;sve sisarke zimzelenog drveca posebno preferira bor i smrcu.Interesantno da bastardi od krstokljuna ne nasledjuju ocev oblik kljuna vec imaju prav.Krstokljuna ponekad nazibvaju i papagajem cetinarskih suma zbog jedinstvenog veranja i pokreta oko sisarke koju otvara i jedeIsto tako i u zatocenistvu ako ga drzimo prilikom kretanja u volijeri pomaze se i kljunom,nije preporucljivo ga drzati u manjem kavezu.Na temu hrane bas prilikom otvaranja sisarki cuje se nadaleko pucketanje koje remeti mir u sumi i odaje jato odnosno mesto gde se hrani.Muzjaci imaju cigla crvenu boju na glavi,ledjima stomaku kao i delovi perja prema nogama.Krila i rep su tamno braon sivkaste boje kod oba pola a tamo gde su muzjaci crveni zenke su sivozelene.Glava ptice je nesrazmerno velika sa debelim vratom a rep je odvojen.Oglasava se cesto dok leti po zumi i po drvecu i ima metalni piskav glas nesto kao "glipp,glipp".Pesma mu daje niz trilera i tritersa.Ako se drzi u kavezu brzo se smiri a ako je u volijeri sa drugim pticama cesto ce da oponasa zov drugih ptica iz volijere.Nazalost predivnu boju koju nosi u prirodi u zatocenistvu gubi vec odmah posle prvog mitarenja i tesko ju je da ne kazem nemoguce odrzati i pored svog zalaganja odgajivaca.

Postaje zelenozut sto je daleko manje atraktivno nego njegova prirodna boja.
Postoji staro i interesantno verovanje da je krstokljun stekao svoje osobimne kljuna kao rezultat pokusaja da izvadi eksere i trnje iz ruku i nogu Isusa Hrista kada je bio na krstu.A crvena boja posebno grudi nastala je od kontakta sa Hristovom krvlju.U zatocenistvu se hrani konopljom,suncokretom i obavezni sisarkama cetinara a zbog prisustva smole u sisarkama koju prilikom hranjenja unosi u organizam obavezno je zemlja ili pesak na podru i to razlicitog sastava a pravu ce oni odabrati inace im sluzi za ciscenje organizma odmnosno rasvaranje smole.Principijelno i nema neki kvalitet pesme drzi se zbog atraktivnog izgleda i prelepog perja,kao i zivosti i veselosti u volijeri.Zivi u vecem delu Evrope i V.Britaniji,brojniji je na severu Evrope a zivi i kod nas u Srbiji.
Duzina ptice je od 15-17 cm ili od 15-20 cm prema drugim izvorima sve zavisno koja je podvrsta i na kom delu zemaljskog sara zivi a taj podatak utice i na debljinu kljuna(konkretno skotski bor ima veoma tvrde sisarke pa krstokljun podvrsta koja tamo zivi ima izrazitiji kljun u odnosu na podvrstu kod nas u Srbiji).Zivi iskljucivo u cetinarski m sumama a preferira borove i smrcu.Sobzirom na masovno posumljavanje u zapadnoj Evropi jedan od razloga njegove sve sire populacije je i taj podatak.Obicno se gnezdi u januaru ali nije neuobicajeno ni gnezdenje u toku cele godine,zavisno od kolicine hrane kojom je okruzen.Zenka iskljucivo lezi na jajima a snese od 4-5 jaja prema nekim izvorima i do 7 jaja.Jaja su zelenkasto bele boje iz kojih se nakon 13 dana izlegu mladi i oba roditelja ucestvuju u ishrani.U pocetku mahom insektima zbog hranljivosti a kasnije i semenjem hrane mlade.Masa odrasle ptice je od 23,70 do 45,40 grama a muzjaci su nesto krupniji od zenki.Vreme za nezavisnost mladih je od 48-58 dana a sa 100 dana je mlada jedinka polno zrela cak iako spolja nema sve karakteristike odrasle jedinke.Parovi upareni pocetkom godine ostaju zajedno u paru do kraja godine.Muzjak pesmom i akrobacijom u letu privlaci zenke.Muzjaci su agresivni prema drugim muzjacima tokom sezone parenja.Udvaranje podrazumeva i hranjenje zenke a kao vid obracuna muzjaci bez najave naglo nalecu jedan na drugog.Muzjaci prate konstantno zenke od perioda udvaranja pa do nosenja jaja.Za gnezdo biraju gustu granu cetinara na visini koja varira od 2-20 metara,iznad zemlje.Principijelno retko kada slecu na zemlju,pa u pokusaju lova treba ici na mreze koje su visoke bar desetak metara.Muzjaci donose materijal za gnezdo kao i zenke ali iskljucivo zenke grade gnezdo.Gnezda su izgradjena na granama cetinara oblozena travom,lisajem,delimicno sitnom korom cetinara i perjem. Zenka obicno polozi svaki dan po jedno jaje a mladi obicno operjaju od 10-25 dana,po izleganju,zavisno od dostupnosti hrane.Po izletanju iz gnezda muzjak prati mlade dok zenka priprema novo gnezdo a mladi jos izvesno vreme cikom traze hranu od odraslih.Roditelji ponekad i do 33 dana po izletanju iz gnezda hrane mlade.
U zarobljenistvu krstokljun moze ziveti do 8 godina dok je nepoznanica koliki im je vek u prirodnom okruzenju.Krstokljun ne migrira ali u potrazi za hranom krece se na sirokom prostoru,van sezone parenja.Dobro su prilagodjeni za hladno vreme.Inace su jaki i brzi letaci a u potrazi za boljim nalazistima hrane mogu krenuti i hiljade jedinki.Ove ptice imaju nomadske osobine i nema dokaza o teritorijalnosti osim u vreme gnezdenja kada brane manje teritorije.Krstokljuni se oglasavaju diskretnim pozivima koji imaju svoje znacenje a mladi do odrastanja oponasaju svoje roditelje.Parovi imitiraju isti signal poziva da bi ostali u kontaktu u gustoj sumi.U letu se oglasavaju sa cip,cip,cip,Muzjaci obicno pevaju u blizini svojih gnezda.Predatori po krstokljune su jastreb,crvena veverica i siva lunja.Svaka grupa ima svoje specificne pozive kojima se oglasava a koji znace hrana,opasnost ili drugo i to se razlikuje od grupe do grupe krstokljuna.